Tako si se blesavo smejala,
Bila si ispunjena uvek,
Bila si nekako uvek živa,
Kao ruža u punom cvatu,
Obožavao sam da sedim i da te gledam satima,
Kako nanosiš svoj karmin za usne,
Volela si uvek tamne boje,
Jer si bila bleda,
A meni si i tako bleda bila savršena.
Obožavao sam kada dođem kod tebe u studentsku sobu,
Uvek si imala hrpu knjiga po stolu,
Dve tri šolje čaja
I brdo omota od praznih čokoladica
I tada si se blesavo smejala
I izvinjavala za nered.
Obožavao sam da te gledam u bioskopu,
Dok gledamo neku komediju,
Kako pažljivo gledaš platno,
A ja tebe
I onda prasneš u glasan smeh
I izvinjavala si mi se zbog buke.
Obožavao sam da te slušam,
Dok mi čitaš svoje pesme,
Sa tolikom strašću u glasu,
Jer radiš ono što voliš
I izvinjavala si se ako me daviš njima.
Jedino što nisam obožavao,
Kada si otišla sa njim
I više mi se nisi uopšte javljala
I zbog čega mi se nisi izvinila,
A jedino si trebala,
Što si mi baš ti srce slomila.
- mojaljubavnaprica; A.J.
dodjohvidehpojedoh